Šta me čini najviše živom? Pitala sam se u komforu svoje tople sobe, sedeći u fotelji dok se nad mojim gradom nadvilo crno nebo. Odlična sredina za introspekciju. Razne su daljine tog dana protrčale kroz moje misli i dotakle mi dušu. Kao na primer: Ko je sve otišao iz mog života, i zašto? Da li…
Koliko god pričali o smrti i njenoj velikoj ulozi u životu svakog čoveka, i koliko god je veličali, plašili je se i poštovali, jedno je neizbežno: svi ćemo mi umreti na ovaj ili onaj način. Do tog momenta, mrzećemo je jer nam odnosi naše bližnje, terajući čoveka koji burno reaguje i na sitne promene, da…
Potrebni su ti Lepota, Dobro i Ljubav da ih spakuješ u kofer. I da veruješ. Sve je doista onako kako mora biti. Nema mesta strahu i nema mesta sumnji. Zahvali se što si živ. I deli sa drugima ovo oruđe protiv zla i gluposti. I hajde svi zajedno da osvojimo ovaj život u kratkom dahu…
Dan. Ili možda dva? Posle. Ne znam. Dan mi krene kad ustanem (bilo da je veče), a noć kad zaspim. Ali… uspela sam! Trajalo je pet, možda čak i malo manje od pet minuta, ali je strašno važno da sam uspela! Usmrtila sam strah od straha, prevazišla barijeru nemogućeg i nije bilo teško! Bilo je…
Stidljiv pogled. Igra svetla. Mrak odlazi iz ova četiri zida. Prsti u neskladu. Otvoren prozor. Pogled u prazno, izgubljeno i mirno. Miris noći odlazi u susret danu. Zora se pridružuje poeziji satkanoj od ljubavi, sreće i trenutka večnosti. Lutamo mostovima svesti i maštanja. Negde između jave i sna naša dva bića koja žive u ovom…
Prašina uopšte nije interesantna. Zagušljiva je. Baš kao i ovo što osećam u grudima. To može da bude interesatno samo beznadežnim romanticima. Postoje mnoge scene u filmovima kada glumac strese prašinu sa starog dnevnika ili foto-albuma na primer. Zatim seda polako na stolicu, pogođen trenutkom koji budi u njemu melanholiju, otvori to što je pronašao…
Oči pune sunca. Zlatna boja na meni. U moru Na nebu Senke dalekih vrhova Mašu mi. Uzvraćam osmehom na licu i Mirom u grudima. One su tamo vekovima A ja tek dve decenije. I baš to je pravda- ako je igde na svetu ima. Moje je da osetim Da kažem i zaplačem. A njihovo da –…
Sećanje me vodi na Šumarski fakultet, pre nešto manje od desetak godina. Jesen, počela je nova fakultetska godina. Tata i mama me vode na predavanje. Čula sam da bi bilo zgodno poneti parče papira i olovku i zapisati nešto. Bila sam još uvek u osnovnoj školi, i ovo je bio prvi dogadjaj ovakvog tipa za…