Read something new
All you need is Beauty, Good, and Love to pack them in a suitcase.
And just believe.
Everything is really the way it must be.
There is no room for fear and no place for doubt.
Be thankful for being alive.
Šta me čini najviše živom? Pitala sam se u komforu svoje tople sobe, sedeći u fotelji dok se nad mojim gradom nadvilo crno nebo. Odlična sredina za introspekciju. Razne su daljine tog dana protrčale kroz moje misli i dotakle mi dušu. Kao na primer: Ko je sve otišao iz mog života, i zašto? Da li…
Koliko god pričali o smrti i njenoj velikoj ulozi u životu svakog čoveka, i koliko god je veličali, plašili je se i poštovali, jedno je neizbežno: svi ćemo mi umreti na ovaj ili onaj način. Do tog momenta, mrzećemo je jer nam odnosi naše bližnje, terajući čoveka koji burno reaguje i na sitne promene, da…
Potrebni su ti Lepota, Dobro i Ljubav da ih spakuješ u kofer. I da veruješ. Sve je doista onako kako mora biti. Nema mesta strahu i nema mesta sumnji. Zahvali se što si živ. I deli sa drugima ovo oruđe protiv zla i gluposti. I hajde svi zajedno da osvojimo ovaj život u kratkom dahu…
Dan. Ili možda dva? Posle. Ne znam. Dan mi krene kad ustanem (bilo da je veče), a noć kad zaspim. Ali… uspela sam! Trajalo je pet, možda čak i malo manje od pet minuta, ali je strašno važno da sam uspela! Usmrtila sam strah od straha, prevazišla barijeru nemogućeg i nije bilo teško! Bilo je…
Stidljiv pogled. Igra svetla. Mrak odlazi iz ova četiri zida. Prsti u neskladu. Otvoren prozor. Pogled u prazno, izgubljeno i mirno. Miris noći odlazi u susret danu. Zora se pridružuje poeziji satkanoj od ljubavi, sreće i trenutka večnosti. Lutamo mostovima svesti i maštanja. Negde između jave i sna naša dva bića koja žive u ovom…
Prašina uopšte nije interesantna. Zagušljiva je. Baš kao i ovo što osećam u grudima. To može da bude interesatno samo beznadežnim romanticima. Postoje mnoge scene u filmovima kada glumac strese prašinu sa starog dnevnika ili foto-albuma na primer. Zatim seda polako na stolicu, pogođen trenutkom koji budi u njemu melanholiju, otvori to što je pronašao…
Oči pune sunca. Zlatna boja na meni. U moru Na nebu Senke dalekih vrhova Mašu mi. Uzvraćam osmehom na licu i Mirom u grudima. One su tamo vekovima A ja tek dve decenije. I baš to je pravda- ako je igde na svetu ima. Moje je da osetim Da kažem i zaplačem. A njihovo da –…
Sećanje me vodi na Šumarski fakultet, pre nešto manje od desetak godina. Jesen, počela je nova fakultetska godina. Tata i mama me vode na predavanje. Čula sam da bi bilo zgodno poneti parče papira i olovku i zapisati nešto. Bila sam još uvek u osnovnoj školi, i ovo je bio prvi dogadjaj ovakvog tipa za…
