Prašina uopšte nije interesantna. Zagušljiva je. Baš kao i ovo što osećam u grudima. To može da bude interesatno samo beznadežnim romanticima. Postoje mnoge scene u filmovima kada glumac strese prašinu sa starog dnevnika ili foto-albuma na primer. Zatim seda polako na stolicu, pogođen trenutkom koji budi u njemu melanholiju, otvori to što je pronašao…
