SRB ( Zapis u vremenu )

Oči pune sunca.
Zlatna boja na meni.
U moru
Na nebu

Senke dalekih vrhova
Mašu mi.
Uzvraćam osmehom na licu i
Mirom u grudima.

One su tamo vekovima
A ja tek dve decenije.
I baš to je pravda-
ako je igde na svetu ima.

Moje je da osetim
Da kažem i zaplačem.
A njihovo da – budu
I da – ostanu.

Ja kada odem,
Biću srećna što ih ponovo vidim tu.
Jer kako ne biti srećan kad znaš da si bio živ,
i video tako nešto?

Možda budem mahala iza sunca
Možda budemo pričale drugačije
A i sve da toga ne bude,
Hvala što smo sada jedno.

Zlatnu boju menja teget:
U mojim očima
U moru
Na nebu.

Dolazi vreme tajni
Osetljivih tonova
Drugog mirisa
I iste večnosti.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *