SRB (Ravnodušnosti, zbogom)

Dan. Ili možda dva? Posle.

Ne znam.

Dan mi krene kad ustanem (bilo da je veče), a noć kad zaspim.

Ali…

uspela sam!

Trajalo je pet, možda čak i malo manje od pet minuta, ali je strašno važno da sam uspela!

Usmrtila sam strah od straha, prevazišla barijeru nemogućeg i nije bilo teško!

Bilo je čak i malo bolno, potpuno zanemarujuće u odnosu na isceliteljsko dejstvo.

To je radnja koju sam potpuno stavila u fioku ”nemoguće”, ali sam duboko u sebi vapila za njom. Trebalo mi je kao osmeh sreći!

Plakala sam…

Photo by Alexander Krivitskiy on Unsplash

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *