SRB ( Milutin )

SRB ( Milutin )

Da ti je neko pričao.
Da baš, da ti je neko pričao pre 5, 10, 15 godina da ćeš biti ovakav čovek, družiti se sa toliko manje ili ovoliko više ljudi, promeniti frizuru, interesovanja, način oblačenja, tip knjiga i muziku, mesta na koja izlaziš i čoveka sa kojim deliš najdublje tajne. Dodaj spisku prema sopstvenom životu.
I tako se začudiš nad sobom i vremenom.
Zamisli, da ti je neko pričao!
Taj koji je tebi možda i trebalo da priča, nikada ga ne bi saslušao. Možda i bi, ali iskreno, da li bi išta čuo i zapamtio, a kamoli uzeo za ozbiljno?
Nema tu mnogo razmišljanja. Toliko budeš siguran u nekoga, u nešto i u budućnost, da ti se sve to zajedno podrazumeva i da će biti baš tako. I onda se jednog dana probudiš i shvatiš da se nalaziš na Istoku, a sve ovo od malopre počiva negde na Zapadu. Ti izlaziš iz svoje ljuske, neko nije spreman. Tvoji potezi u životu su praćeni drugačijim vibracijama nego oni koje ostavljaš uveliko iza sebe, a toga nisi svestan. Negde tamo, pred spavanje, možda ti i prođe poneka misao o toj istini, ali joj brže bolje kažeš: Beži, pusti me da spavam.
Interesantno je da se uplašimo velikih promena u početku, a onda ih vrlo brzo priglimo kao svoje najveće ordenje života i postanemo sami sebi i drugima motivacija za dalje. Pritom idući kroz život u istom ovom telu, sa istom dušom. Jedino se suština vidi mnogo bolje danas, nego juče.
I niko nije pogrešio, niti je kriv niti je loš.
Ovako kako i ti, tako i svako drugi na ovoj planeti.
Gledaj samo da ne naneseš zlo nekome, da ne budeš loš čovek.
U krajnjoj liniji, tamo negde gore, zbrajaju se ljubav i dobrota.
Pa, budi to uvek.
Šta god danas nosio, koju god muziku slušao, knjige odabirao, sa kime god pio kafu i sa kime god deliš svoje najdublje tajne.
Deda Milutin je pričao: Ti budi čovek, a drugi kako hoće.
A ja ću još reći da im tim primerom pokazuješ da možeš okrenuti i drugi obraz, jer duboko u sebi znaš isitnu. Pa se samo još malo osmehni, da ulepšaš nekome možda zaslepljene oči i okorelo srce.
Ima sve svoje mesto i put, pa tako i to.
Boli, i mora da boli.
Pa šta?
Bolelo je svaki put kada je nešto vredelo.
Uostalom, nekome ovo uopšte nema smisla. I to je okej. Svako vidi ono što želi, svako je odraz svoje duše i svog obraza. I svako bira hoće li biti čovek, neka od svojih maski, jednostavna dvonožna životinja bez mnogo truda, ili nešto sasvim deseto.
Ja glasam za deda Milutina.

Haiku za danas je malo više popio pa se proširio. Živeli!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *