SRB ( Dečak sa meseca )

 

Moj dečak sa meseca je spustio zvezdu i doneo mi je pred spavanje.

On me je pokrio i poljubio.

Gledao me je celu noć dok spavam i pitam se o čemu li je mislio tada.

Možda kako sam smešna i kako mu ličim na nekog noja dok mi je čelo na jastuku? Verovatno se čudio kako je moguće da se toliko puta otkrivam. Verujem da mu moje crvene vunene čarape nisu promakle jer čak i da sam pokrivena cela, stopala su mi uvek van.

Ja sam samo zagrlila zvezdu i zaspala.

Sigurno se pitao da li nešto sanjam.

Nešto mi govori da sam se baš tad nasmešila.

Zanima me, zna li sada da budna sanjam o jednom plavom dečaku sa Meseca i da je taj dečak baš on?

Ovog puta želim da zvezdu ostavi na nebu, a da zagrljaj bude samo njegov.

Trudiću se da dam sve od sebe da ne zaspim.

Ali ako se ipak desi da zatvorim oči, otvoriću srce.

Ono i onako uvek sve zapamti. Moći će da mi ispriča sve, i onda kada ja zaboravim da gledam u zvezde, kada zaboravim da umem da volim i da se smešim.

Photo by eberhard grossgasteiger on Unsplash

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *