SRB ( I o tome se razmišlja )

Koliko god pričali o smrti i njenoj velikoj ulozi u životu svakog čoveka, i koliko god je veličali, plašili je se i poštovali, jedno je neizbežno:

svi ćemo mi umreti na ovaj ili onaj način.

Do tog momenta, mrzećemo je jer nam odnosi naše bližnje, terajući čoveka koji burno reaguje i na sitne promene, da živi sa time i da uči iz toga.

Plašićemo je se, jer je ne poznajemo dublje od konačnog čina, tu, pred našim očima.

Verovaćemo jer je Božija, i poštovati je iako nije naša, a ipak je nosimo u sebi, kako život, tako i smrt.

Jer, šta je smrt za leptira, a šta za čoveka?

Leptir se rodi, raduje se životu dok je sunca-i umre.

Čovek se rodi, raduje se kratko dok je sunca, još manje dok je zvezda i meseca, mnogo razmišlja i mnogo govori dajući sebi za pravo da veruje da zna, a ne zna ni to što misli da zna, čak ne zna ni da ne zna, i u svom neznanju umre.

Leptir ima jednu šansu da se raduje životu, a čovek ima više šansi i za mnoge druge stvari i u njnima ostane izgubljen.

Pa, čovek i leptir nisu isto, ali isto ih na kraju čeka.

 

photo from Unsplash.com

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *